Naj filmovi

Neki to vole vruće 1959

Casablanca-Kazablanka 1942

Gods must be crazy-Bogovi su pali na teme 1980

Hair-Kosa 1979

Gospodar prstenova 1,2,3-2001,2002,2003

Djavo nosi Pradu 2006

Willow 1988

Ovih 7 filmova bih mogla da gledam još 28 puta i da mi ne dosade.Svaki je drugaciji od onog predhodnog,svaki fantastičan primerak prave umetnosti i dobre ideje.Nisu poredjani hronološki,jer zaista ne znam koji bi mi bio najbolji.Ukoliko niste gledali neki od njih sada je pravo vreme. :)

"Skuvajte" lepak

 Od malena sam slušala da se lepak može napraviti od brašna i vode.Nije da nisam verovala,ali sam ipak kupovala lepak.Sve do pre par meseci kada sam bukvalno počela da trošim kilogram lepka mesečno.Prvo sam kupila silikonski pištolj,ali silikonu treba samo sekund da se stegne,što je dobro kada se pravi cvet od papira,ali nije dobro kada lepim papir na papir i još trebam da "centriram" ivice papira.
Elem,bilo kako bilo u nastavku sledi recept kako da napravite lepak.Ovaj lepak nema hemikalije,dugo traje i odlično lepi papir i karton(ta dva sam probala).

POTREBNO:
-1,5 šoljica vode
-1 šoljica brašna
-0,5 šoljice šećera
-1 supena kašika sirćeta

Priprema:
Sipajte vodu u šerpu i stavite je da se greje,dok se voda zagreva polako dodavajte,po malo,brašno i sve vreme mešajte sa žicom.Zatim dodajte šečer i sirće.Neka se krčka još 2 minuta.Sve vreme morate mešati.

Nije bitno kolika vam je šoljica sve dokle koristite jednu istu za sve sastojke.
Ovako napravljen lepak u frižideru može trajati i par meseci.
Zbog toga što ne sadrži nikakve hemikalije ne šteti životnoj sredini.Možete dati detetu da se igra sa papirima i ovim lepkom do mile volje,jer nije otrovan ni štetan.
Ja sam svoj lepak sipala u plastičnu posudicu koja ima zatvarač i posle hladjenja sam ga stavila u frižider.

"Dovljan razlog" -Marija Jovanović

    Toplo preporučujem ovaj fantastičan roman.
“U ovom romanu, ostala sam u istom tematskom krugu koji me je i do sada zaokupljao. Fabula je (opet) smeštena u Beograd, i najvećim delom odvija se u neposrednoj prošlosti. Ipak, nadam se da će čitaoci prepoznati i osetiti jedan drugačiji pristup, drugačiju intonaciju, da se tako izrazim. Za mene, lično, ovaj roman ima poseban značaj. Između ostalog, jedna od tema kojom se u romanu bavim odnosi se na problem s kojim sam se godinama posredno nosila, pokušavajući da pomognem osobi koju bezmerno volim. Stoga sam bila naročito obazriva u načinu na koji sam pristupila sižejnoj građi. Kada se progovori iz samog središta bola, velika je verovatnoća da se sklizne u patetiku. Jako sam se pazila da mi se to ne dogodi. Trudila sam se da utišam emotivni ton kazivanja. Prvi put od kada pišem, bila sam zadovoljna kada sam roman završila. Ne u smislu da smatram da sam iznedrila nekakvo remek-djelo, daleko od toga, nego u smislu da sam roman napisala najbolje što ja mogu.”           Marija Jovanović

Glavna junakinja romana je devojčica Ranka koju majka ostavlja kao malu kod babe i dede.Napušta je.U toku odrastanja Ranka oboleva od opsesivno-kompulzivnog poremećaja.Iznenada majka se iz inostanstva vraća u Beograd sa Oliverom,Rankinom polu-sestrom.Neočekivani spet okolnosti dovodi Ranku do nervnog sloma.
Prelep,nesvakidašnji roman koji se čita u jednom dahu.
Cena romana je oko 700 dinara.

Priče devojčice Ane

                                                                         1.
Dođe mi nekad u san.Na prepad me poljubi i kaže mi da sam lepa.Ponekad,otvori proyor širom,a ovaj se zamagli zbog nagle promene temperature.Prstom tad iscrta srce i u njmu naše inicijale.Pita me kako sam.Brzo slažem:"Dobro." Dugo me potom gleda.Proučava svaki milimetar moga lica.Čeka da trepnem i da se odam.Ne predajem se lako,držim oči širom otvorene,iz inata.Ne mora on sve da zna.
      Zenice mu se naizmenično skupljaju i šire.Nešto mozga..."Izvini..." izgovara kao da ga je vrelim uljem neko polio,kao da je mukom nateran na to...Blago se trgnem.Nekad kažem "Ćuti",a nekad ja ćutim...Šta da mu kažem?!!!Da hoću da mi kaže da sam mu lepa,da mu pašem najbolje od svih???!!Da me želi ludo,ne samo telo...celu mene...ceo paket ... i loše zajedno sa dobrim??!
    Nekad poželim da ga pitam kako ne vidi onaj trag tuge u mojim očima,onaj mali beleg samoće,uporno skrivan od tuđih pogleda,ali nikad ga ne pitam.Ugrizem se za jezik i ćutim kao zalivena.Nema svrhe i u snu da ga ljutim...Sve i da vidi suze iza osmeha,poniznost iza ponosa i gorčinu iza meda,sve i da vidi meni se isto 'vata...jer u snu možda i vidi,ali na javi ni za milion godina.
     I kada plačem nema zagrljaja,ramena,maramice,ni lepe reči.Nema shvatanja,priznanja,izvinjenja...Zato bolje da ne vidi tužnu istinu ispod površine maske smešnog pajaca.Kada vidi suze ili kaže ili pomisli "Sama si kriva".Eh... U takvim budjavim trenucima pada mi jedna misao na pamet...Odmahnem glavom...NE,ne,ne...Misao nestane,silom oterana,prognana,čekajući neku sledeću žutu minutu.A ja zahvalim se Bogu,za mladost,zdravlje i život,koje samo Njemu dugujem.
    Izbrojim do deset,slažem sebe da će biti bolje vremenom i hrabrim korakom nastavim da grabim u budućnost.To je ono što najbolje znam,da se podignem sa zemlje posle poraza i očistim prašinu jednim potezom.Posle svih poraza i ne naučila...

Zašto je pica okrugla,kutija za picu kockasta,a parčići pice trouglasti???

      Pratim neku klinku na YouTube-u već godinu dana...Lupa gluposti  i priča 200 na sat...Ponekad me fascinira njen pogled na neke stvari...Ubeđena sam da se niko nikada nije zapitao zašto je pica okrugla,kutija za picu kockasta,a parčići pice trouglasti...osim nje.Kaže da se svaki put ponada da će,kada otvori četvrtastu kutiju, ugledati četvrtastu picu...Slatko se ismejah...Kada ja ugledam četvrtastu kutiju i iz nje miriše pica,uvek poželim da ima više kačkavalja nego predhodni put. Zovite me alavom,ali ja obožavam kačkavalj. I tako mlađana Blair Fowler nastavlja da kenja o nekim ne baš bitnim stvarima,a ja umirem od smeha... Ima zaista dosta klipova,a ja sam odgledala svaki sa osmehom,naravno nisam ništa pametno naučila,ali je rado slušam i smejem se njenim izvalama pokušavajući da skontam o čemu ona to govori,jer priča abnormalno brzo.Blair,Michelle,Kandee i još par devojaka sa YouTube-a su moja omiljena zanimacija u poslednje vreme.Sudite mi,ali volim da gledam ove devojke kako se lickaju...Bolje i to nego da gledam spotove kreštave Kreveljuše...
    Svi mi volimo lepo da iskoristimo naše slobodno vreme,svako od nas voli drugačije stvari.Evo baš ovih dana planiram da počnem da čitam knjigu Marije Jovanović ''Dovoljan razlog''.Dobila sam je još zimus za rođendan od kume Dese i nikako da je pročitam (izvini kumo...). U srednjoj školi,pročitala sam njen roman ''Spletkarenje sa sopstvenom dušom'' i bila oduševljena.Jedini problem bio je što nisam razumela dosta reči,pa sam pored sebe uvek imala Vujakliju (na taj način inače povećavam svoj vokabular).
    Kada završim čitanje romana napisaću post/članak,verovatno kratku radnju romana i moje mišljenje o njemu.
Ljubi vas i pozdravlja vaša Sholjica. :)
      

Razgovor

       Čini mi se da je vidim kroz moju suzu.Stoji baš pored mene.Plavo oko me nežno gleda.Čujem je u mislima,kaže mi da je uvek uz mene,kaže da je jako srećna kada mene vidi srećnu i još kaže da puca od ponosa.Pitam je u mislima zašto je to toliko ponosna,ona mi odgovara da sam izrasla u dobru osobu i još kaže da su kiflice prelepe.Bacam brzi pogled na kiflice,a one sve različite,dugačke su tanke,a one kratke sve debeljuškaste,i pekmez na sve stane...a ona kaže da nije to ništa bitno,za prvi put je super,dodaje. Odmahujem glavom,nije ni bitno,pomislim,kada onaj za kojeg sam pravila nije ih ni probao.Kaže ona da nisam u pravu,probaće ih sutra,sada je umoran.Bacam pogled na njega.Spava kao anđeo,ali hrce kao motorna testera.Ona se smeje.Kaže da ću se navići.Znam da hoću.Pomislih jedno pitanje,a ona kaže da ću se i na to navići,jer drugačije ne može da bude.Ali ja znam da se na to nikada neću navići,jer i posle 4 godine nedostaje jednako jako i njen lik ne bledi.A ona kaze da će izbledeti,a ja kazem da nece! Nikad neće izbledeti.Kaže ona da treba da se setim kada me je učila da štrikam,eto to je izbledelo,dodaje.Nikad nisam valjano ni naučila da štrikam,bunim se.Nije fer.Sada sam već ljuta,nema suza u mom oku.Treptava sena iz ugla mog oka nestaje.Razgovor je gotov,za sada.

O vremenu

     Godinama u nazad beležim neke svoje filozofije.Vremenom sam imala običaj da menjam svoje mišljenje  o njima,ali posle puberteta,kada su se hormoni smirili, shvatila sam da dosta toga ima smisla.Bila sam neimenovani predstavnik izrazito uvrnutih pubertetlija.Najveći deo svog slobodnog vremena provodila sam u svojoj pećini,kako je tata imao običaj da zove moju sobu.Kada smo nasamo sa samima sobom čudne ideje se glavom vrzmaju.Neke pisanije su pisane histerično i energično,dosta njih ne mogu da pročitam,a neke haotičnije ne mogu da razumem.Sada,osam godina nakon,nalazim se zaprepašćena načinom razmišljanja jednog tinejdzera,čak se na neki način i divim toj osobi koja sam nekad bila ja.Zatvorena u svojoj sobi slušala sam noćni program radija 202 i beležila prelepe filozofije i prelepe pesme.I dalje pišem,ali stilski drugačije.Verovatno ću se i za deset godina ponovo osvrtati unazad i diviti se sebi...hahaha  zaista sam narcis kada su moje pisanije u pitanju.
     Da se vratim na temu.Tako zatvorena u svojoj pećini ja sam jednom prilikom razmisljala o vremenu.Pitala sam se da li ljudi menjaju vreme ili vreme menja ljude.Za mene je to tada bio paradoks.Nisam znala šta je uzrok,a šta posledica.Iskreno ni sada ne znam,a i dalje se menja i vreme,a i ljudi.Sećam se svojih srednjoškolskih dana,što nije bilo davno (šest godina od mature) i ne mogu a da ne primetim da se sve promenilo.Klinci su apsolutno prolupali.Ja zaista ne razumem većinu te dece.Sestra mi je sada u tom uzrastu(čak i u istoj školi) i ježim se slušajuci njene priče.
     Devojčice koje šetaju gradom liče mi na one Grandove zečice što gole igraju iza kvazi-pevača.Ne znam ko ih usmerava da se ponašaju i oblače kao droce.Vulgarne su,stupaju u seksualne odnose pre četrnaeste godine i sve to masovno.Zato bih zamolila nekog pametnijeg od mene da mi objasni kuda ovaj svet ide i zbog čega?!Zaista bih volela da znam zašto su majmuni i neškolovane budale prodale celu zemlju?!Kako ih bre nije sramota???!!!Prodali su i obraz i dupe! Ma da mi nude ne znam ni ja kakvo bogatstvo ne bih pristala ni na jedan jedini njihov ultimatum.Nek odjebe ta Evropa.Prvo nas klali i bombardovali a sada kao žele da nam pomognu.Čovek zaista treba biti mentol pa da poveruje u to.Kakve bre pare!!! Necu nicije pare! Hocu da prestanu da me zaprašuju otrovima iz aviona.Ne zna Srbija sa čime ima posla.Ima da nas nema!!!! Kažu da ćemo biti reproduktivno jalovi u trećoj generaciji. J-E-Z-I-V-O!!! Da,vidim da sam prešla sa teme na temu.Malo sam se zanela.Ali kada malo bolje razmislim i nisam.Ima smisla,ljudi se menjaju pod pritiskom alavih političara,a samim tim dolazi promena vremena,koja se prva primeti na nasoj omladini,budući da je najpodložnija lošem uticaju.Dakle,loša politika direktno utiče na našu omladinu.Primera radi,da sam ja neki mudonja ja bih zabranila Jeleni Kreveljuši da peva,javno nastupa i da se pojavljuje na televiziji pre ponoći.Zašto?Zato što sam pre dve-tri nedelje upalila televizor i čula dotičnu pevaljku kako peva njen najnoviji letnji hit Sodoma.I to u emisiji Nedeljno popodne! Reči pesme naćićete bilo gde na internetu ukoliko ste nekako uspeli da je preskočite,sto je bilo gotovo nemoguće, s obzirom na reklamu koju ima na našim televizijama.Ako znate na koju pesmu mislim i ako u glavi imate makar mrvu zdrave pameti,onda shvatate moje zgražavanje.Ostavila me je bez reči.Eto vam teme za razmišljanje.Ko više kvari mlade osobe,Kreveljuša i njoj slični ili političari? Ja mislim da je mrtva trka...

O ljubomori i patnji

       Pričala mi baka,davno,kako nikad nije osetila žaoke ljubomore.Deda je vozeći kamion zaradio za penziju i gotovo nikad nije bio kod kuće.Govorila mi je da je ljubomora ružna stvar,da se ljudi zbog nje svadjaju i da unosi negativnost u odnos dvoje ljudi...Pametna je to žena bila,smirena i pažljiva,a u isto vreme i lukava kao lisica.
      Savetovala me je i vaspitavala da budem dobar čovek,ali ne i naivna.Nije postojala ta osoba koja je nju mogla da zezne.Još se sećam njene priče na temu ljubomore.Rekla mi je da je jednom videla dedu kako u kamionu vozi dve devojke iz sela i da nije bila ljubomorna.Nije je mrzelo ni da mi ih potanko opise.Tek pre par minuta ja sam shvatila da ona u stvari jeste bila ljubomorna.Zbog kojeg drugog razloga bi ona pamtila taj događaj,pa čak i izgled tih devojaka, ravno pedeset godina?!Ja ne mogu da se setim nekih detalja nedavnih dogadjaja,a ona je sve to pamtila toliko godina...Iako se osećam malo prevareno od strane moje bake,shvatam da je htela da me nauči jednu jako bitnu lekciju,životnu lekciju.Ponekad je u redu biti malo ljubomoran,dokle god ne pravimo scene zbog toga.
       Sigurna sam da je deda poprilično nagrabusio zbog te dve udavače koje je povezao.Potrudila se ona da mu vrati troduplo na ovaj ili onaj način,sigurno.Mada i deda je ispoštovao baku.Zbog podizanja teškog tereta u trudnoći izgubila je blizance.Posle toga nije mogla da ima dece.U to vreme nije bila retkost da se "jalova" snajka zameni drugom.Ali deda nije to uradio ostao je još pedeset godina odan baki bez obzira što mu nije rodila naslednika.Moj tata je kao beba ostao bez majke,a njegov otac je u to vreme radio u inostranstvu,tako da ga je očuvala rodjena tetka,moja baka gore pomenuta.Očuvala je i njega i mene.
       Bila je to najbolja baka na svetu.Za mesec dana biće četiri godine od kako je umrla.I dalje boli činjenica da je nema.Možda neko misli da je laž,ali ne prođu tri dana a da je ne pomenem,ne sanjam ili ne mislim na nju,a prošlo je četiri godine.Ne znam da li je u redu što mi je bilo laknulo kada je umrla.Laknulo mi je zbog nje.Kada sam čula da je nema pomislila sam "Sada te ništa više ne boli,anđele moj plavooki".Ne znam ni zašto sam napisala sve ovo.Nisam imala nameru nikog da rastužim,ali i smrt je deo života.I ova praznina je, koju osećam cetiri godine,valjda prirodna.Par meseci pred smrt,rekla je mojoj mami da zna da nece ceo svet žaliti za njom,ali da zna da deda i ja hoćemo jako.Tada je zamolila mamu da nas pazi i da bude naše rame za plakanje.Smešno,ali stvarno je tako i bilo.Sa malom razlikom.Svi su od mene očekivali da upadnem u neku vrstu depresije,da se zatvorim u sebe i ne izlazim iz kuće godinu dana.Nedelju dana posle sahrane ja sam otišla na splav i đuskala do zore.Svako zali na svoj način.Volela sam je više nego bilo šta na svetu,da sam ostala zaključana u sobi prolupala bih.Muzika i ples su moji ventili za sve vrste emocija.
        Kada sam u crkvi rekla popi "da",pomislila sam na nju i znala sam da je bila rame uz rame samnom,pucala od sreće što se udajem za dobrog i časnog čoveka.Sećanje na nju nikada neće izbledeti.Sada je ona moj anđeo čuvar koji me štiti,prva linija odbrane,neprobojna... :))))