Puzle

Svet vidim kao slagalicu,tek danas,evo ovde,na Srebrnom jezeru,sedim na terasi,komšijama su došli gosti,veselo pričaju,a ja sam danas ispratila moju Školsku,i to nema ama nikakve veze sa bilo čime. Ali moj život je slagalica. Jedan čovek je jedna puzla,jedan deo. I onda skuplja ljude oko sebe,druge puzle,skuplja i slaže ih. Neko ima život od 100 komada,a neko od 1000. Zavisi koliko si napredovao u sklapanju. Moj život je puzla za bebe. Ne baš napredno sklapanje. 

Sve u svemu,ako stvari tako posmatramo,sve postaje jednostavnije. Nekad neka puzla ne može da se uklopi,taj jedan deo,baš nigde ne pripada,njega ostavljamo sa strane,ako zafali deo nekoj drugoj puzli. Čuvam ga. Taj deo koji nikome ne pripada. Možda je značajan za neku drugu sliku. 

Tako i ljude skupljamo. A ako neko štrči,ne bacamo ga,nego ga čuvamo za neku drugu priliku. 

Već sam pomenula moju Školsku. Slučajno smo se srele,bilo je lepo. Jednom davno,ona je bila deo puzle zvane prvo šest. Obe smo. Naše puzle slučajno su se uklopile ovog leta 2021. Od svih jezera ona je došla baš na moje. Hahaha A vi kako te?!