ŠTA ME SVE NERVIRA(drugi deo)

U stilu Balaševićeve pesme "Namćor" ja nastavljam dalje:
         Nerviraju me one babe što se nataknu na klupu,sede tu ceo dan i ogovaraju svakog ko im padne na pamet.Jednom tako ja sam prolazila pored njih,i tako vrovatno sebe nametnula kao temu,istog momenta čula sam mumljanje,škripu starih vilica i poneko Sandra...Mislim se u sebi,pa babe,bar ste mogle da sačekate da odem iza ugla,ako ste vi gluve,ne znači da sam i ja.
         Nervira me kič i sve preterano.Grandove zečice na primer...hahaha urnebesne su...
         Nervira me što gde god pogledam vidim gole sise i dupeta.Verujem da muškarcima to prija,ali meni toliko ide na živce da mogu da se graniči sa zlostavljanjem!Upalim televizor tamo gole žene(a kao nisu),upalim fejs opet gole žene,odem na YouTube,opet gole...gole,gole,gole...počeću da sanjam gole žene...Bože me prosti...
        Nerviraju me javna prozivanja na fejsu.Nekom je dosadno,pa hoće malo da isproziva nekog.Mislim postoje privatne poruke za tekve stvari...a ne na primer na ask-u sakriješ svoje ime i onda blatiš po drugome...meni je to kukavički...ne budi pička...
      Nervira me kad mi zagore makarone i kada zaboravim da sam skuvala čaj pa se ohladi...
      Nerviraju me kada bivši pušači pričaju kako dim cigarete ubija i smrdi,to me nervira iako i sama to radim,znači nerviram sama sebe...što nije baš retkost...Ali stvari koje me kod sebe nerviraju biće u nekom sledećem tekstu...
      Nerviraju me YouTube cicke koje ne izbacuju svoje klipove učestalo! Taman se naviknem na njihov program,a oni ga sami zaobilaze...
      Nerviraju me dežurna džangrizala kojima se nikad ne dopadaju vremenske prilike,ne vole ni sneg,ni kišu,ni sunce,ni hladno,ni toplo...mislim da ne vole ni sebe...Ja volim sva godišnja doba i uvek se radujem čak i kiši...Ne znam zbog čega je drugima problem da shvate da se priroda sama postarala da nam da sve svoje nazovi-ukrase,pa se ljudima sada odjednom ništa ne dopada...Zamislite da imate uragane,pa vam odnesu po jednu kuću svakih 10 godina,ili cunami...ili vulkane...ili da ne lupam dalje i ne prizivam nesreću,ali shvatate šta sam htela reći.Ja volim kišu,neka pada i sto dana...Samo me žao onih ljudi iz sela Jaša Tomić(i ostalih plavnih područja),nadam se da će se izboriti sa poplavama...samo zbog toga bih volela da stane kiša...
     Ne volem...kad mi gaće uđu di već uđu,te što brinu brigu tuđu,košpicu u štrudli od višanja... :)
    Ne volim grand,preljubnike,trenutak istine i ostale grozote koje vređaju moju i ostalih ljudi inteligenciju...Hoću da se televizija očisti od debila,prostaka,loših primera i očajnih glumaca(preljubnici).Ali džabe što ja hoću kada su nas već zaglupeli,preljubnici se puštaju u pet popodne,a emisija o EKV i Milanu Mladenoviću posle ponoći...eee zemljo Srbijo...nekada najnaprednija zemlja u ovom delu sveta si bila,vele-sila,na tri mora si izlazila,svi su ti se divili i izazivala si strahopoštovanje...svi su ti se klanjali...danas si pogla glavu...i puštaš da te gaze oni koje si ti naučila viljuškom da jedu! Uf malo sam skrenula sa teme... Izvinjavam se, na tome...
Došli smo do kraja drugod dela teksta o nerviranju,sledi i treći deo,jer ja sam pravi namćor... :)

Plavi pajac

Bio jednom jedan plavi pajac.
Kad je on pričao sobom je vladao tajac,
A onda se hor smeha zaori sobom celom.

Nije stigao nijednu u belo da metne.
Oči su mu bile plave,pomalo setne.
Uzeo ga mladog Bog.

O,sudbino KUČKO čuješ li plač?
Vidiš li šta uradi ovim ljudima?
Osetiš li njihov bol u grudima?
Kao da ih je proburazio mač!

Bože čudan si ti,
uvek vazdan sebi dobre ljude zoveš.

ŠTA(i koga) SVE VOLIM

       Volim miris prve jutarnje kafe i miran početak dana,ako ju je on skuvao time još bolje.Njegovu kafu posebno volim.Volim njega još više od kafe.Nekad je dobar,nekad nije,ali uvek ga volim.Kada sam bila klinka gledala sam onu seriju Čari,nekoliko puta,svaki put bila sam fascinirana ljubavlju između Pajper i Lea,pitala sam se da li je tako i u stvarnom životu,da li je moguće da se i meni desi.I desilo se.Sada opet gledam Čari (i nije me sramota da priznam) i sećam se te klinke koja je bila ja.Kad sam već kod nje,i tu klinku volim,bila je opasna,prava šmizla.
      Volim moju ludu pubertet-me-žestoko-trese sestru.Volim je najviše na svetu,pogotovo kada mi kaže dadooo a ja se sva istopim,jer sam nečija dada.Ko nema mladju sestru nema pojma koliko to stvorenjce ume da te odusevi i iznervira gotovo iste sekunde.Ne znam ko bih bila da me nije ona vukla za nogavicu i vikala Dadooo vodi i meneeee,MAMAAA dada nece da me vodiiiiii!!!!!!
      Volim Srebrno jezero,plažu i pivo staropramen,i naravno debeli lad.
      Volim i moje Žene,Živku i Natašu,volim sve da radim sa njima(ovo zvuči pomalo naopako kada tako kažem,ali shvatate šta sam htela da kažem).Jednom sam pokušala da napišem kratak roman o našim dogodovštinama,ni sama ne znam.Čudno je to da se u poslednje vreme retko vidjamo,ali kada se vidimo na kraju nas stomaci bole od smeha.Pomalo smo čudan spoj,svaka otkačena na svoj način,a superiška se slažemo...E vala ispred njih smem da budem svoja,njih dve su jedine dve osobe na celom svetu koje mogu da me podnesu duže od sat vremena,pravu mene,onu tešku prenaglašenu,pomalo iščašenu Sandru.Čak ni rodjeni roditelji niti muž to ne mogu.Kapiram ja da je to žato što sam teška kao zemlja,pa im ni ne zameram...Kada su moje Žene(nekim ljudima ovaj naziv zvuči katastrofalno,ali mene baš briga,u to ima Žene,Žene,Žene!!!) u pitanju,jedino sebi zameram što nisam umela lepo da izbalansiram svoje vreme i malo češće da se vidjam sa njima dvema,ali i to se menja baš upravo...
     Volim rege,rok i kantri (pišem po srpski),narodnjake,starogradsku muziku i pank,volim i džez,bluz,disko i bugi...volim i špansku cigansku muziku...Pa očigledno je da je bilo lakše da kažem da volim sve muzičke pravce,uključujući i operu,sa naglaskom da posebno volim klasičnu muziku(što malo ljudi zna o meni) kao i instrumentale.
      Volim sve ljude na planeti i crne i žute i crvene i roze (bele),nema mesta u mom srcu za mržnju.Mislim da ne bih umela da mrzim nekog sve i da hoću,osim,ako izuzmem sebe.Sebe često mrzim.
      Volim sve životinje,čak i leptira volim od kojeg imam fobije još od detinjstva(DA,plašim se leptira strahovito,dok na primer zmije ne,mogla bih u ruku da je uzmem).Kada bi mi leptir(onaj noćni,sivi) sleteo na ruku verovatno bih vrisnula i onesvestila se istoga momenta.
      Volim desetak serija(možda i više),samo me mrzi da ih sada nabrajam...volim i filmove i emisije o prirodi,putovanjima i životinjama...
      Volim moje dve drugarice sa kojima se vidjam svakih par godina Bucku i moju Mim,obe su vezane za odredjena životna razdoblja.Bucka za prve izlaske na jezeru i puštanje korenja u na njenoj terasi,a Mim ono vreme na fakultetu koje bolje da smo učile nego što smo se upoznavale sve bolje i bolje.
      Volim jednog opasnog frajera Ognjena.Mnogo je on zanimljiv,a voli i kolo da igra.To je moje kumče najsladje na svetu,pa kad sam već i tu volim i njegove matorce(pogotovo kada svi cugnemo malko pa se lepo družimo hahaha),kako sad njih da izostavim...ne bi imalo nikakvog smisla,ali da se zna ovog opasnog volim mnogo više(iskreno se nadam da ovo neće čitati,poješće me blam,bolje ni da mi ni ne pominju,hahaha).
      Volim trubu,harmoniku i klavir...Iskrenost i sve ostale lepe čovekove osobine.
Nastaviće se...

ŠTA ME SVE NERVIRA

       Najviše me nervira što se različitost odbacuje kao da je to nešto loše!Drugačiji su priterani u ćošak primorani ili da glume da su neko drugi ili mogu da se slikaju.Dok otvore usta da nešto kažu bivaju poklopljeni tri puta,jer već im je nalepljena etiketa da su filozofi,sanjari,kao da je to nešto loše!Kada nosim starke,a ne štikle,ja onda nisam kao riba...hvala lepo ...ja da se oblačim kao droljica od devetnaest godina neću...hvala Bogu,posedujem druge kvalitete kojima ću privući paznju ljudi koje i želim da privučem...Ne želim da me neko pogrešno shvati,ja se ne stidim svoga tela,ali me niko nikada nije video da pijana skačem na stolicu,a pri tome svi okolo mogu da mi vide golo dupence ispod prekratke haljinice.Kada ja budem htela da pokažem dupence ja ću lepo da se skinem i prošetam golišava,pa nema potrebe da se napijem samo da bih imala opravdanje za svoje postupke!Daleko bilo!
       Uf a što me tek nervira kada neko glumi da je kulturan i vaspitan,a svaka mu druga reč psovka.Hvala lepo,ja ću radije da srčem supu.
        Dalje,nervira me kada me ljudi opterećuju šta će svet da kaže?!Koga briga???!Boli me dupence da li će Pera Patofna imati iskrivljeno mišljenje o meni.I da dodam,nije mi bitan sud ljudi kojima ni ja ne sudim... ako me razumete...Kada usisam kuću ja ne usisavam jer će neko da mi dodje,ja je usisavam jer sam u njoj veći deo dana.
      Nerviraju me površne osobe.Osobe koje sude na osnovu par činjenica,a ne na osnovu cele slike.A tek plitke osobe...uf,uf...plitke osobe su one koje imaju uzan spisak interesovanja i sve ostalo što nije na njihovom spisku ne valja.Primer:čupavci,skakavci drekavci su obavezno narkomani,alkoholičari i propaliteti,a njihova muzika je sranje.Kad pitaš zašto,ta osoba samo slegne ramenima ili da još koji glup komentar.Još jedan primer su osobe koje misle da je fejs isto što i internet,ili kada neko se nađe pametan pa kaže ja ne volim internet,ili još gore,meni ne treba internet,to automatski znači da ne znaju ni čega sve na internetu ima...pa vaš je problem što samo porniće umete da nađete...a toliko dobrih stvari možete da naučite,da kuvate,slikate,svirate gitaru,da se našminkate...sad se setih ima i onih koji gledaju malu nevestu od šest do dvanaest pa nemaju vremena...haha
     Ja sam različita,slučajno,kao nekom greškom.Zbog toga sam ismevana još od petnaeste.Nije bilo briga tada,a sada još manje.Ali su mi zato ti sitni i pakosni ljudi išli na živce samo zvoni...Oni mene gledali kao da sam nakazna...hahaha Ja se izvinjavam što ne ulazim u vašu definiciju nenakaznosti(mislim da sam opet izmislila novu reč) hahaha Izvinjavam se što nisam zatrudnela pre braka,što se nikad nisam napila toliko da me polu mrtvu vode kući,izvinjavam se što mi svaka druga reč nije psovka,izvinjavam se što nisam abortirala petnaest puta pre osamnaeste godine,izvinjavam se što sam rasla u psihičko zdravo-stabilnoj porodici,izvinjavam se što zaista imam par osoba sa kojima nisam u rodbinskim odnosima ,a volim ih ko sestre(samo Bog i ja znamo šta sam htela upravo da kažem,ali nije bitno).
      Nerviraju me ona izveštačena sitna prckanja,kobojagi nenamerna.Takođe mi ide na živce kada se neko beči na mene.Tada uglavnom ni ne mogu da pratim šta mi priča već ga gledam u oči i pokušavam da ne crknem od smeha.
    Nervira me kada se neko u prevozu najede bela luka,a ja ne znam ko,jer nema ćoška gde ne smrdi.
    Nervira me kada se osobe ne ponašaju u skladu sa godinama,statusom,staležom... Primer:majka dvoje dece ima muža,ljubavnika,dečka i švalera. Primer majka(druga majka): dvoje dece,muž,dugovi,nemaju ni za leba...ona MORA da se isfenira makar jednom nedeljno i mesečno ode kod neke ženske da joj stavi one plastične nokte...Kad smo već kod tih noktiju,i oni me nerviraju,i ljudi koji ih stavljaju kada počnu svoje blato da kopaju ispred mene...Bože koliko bakterija...ali ne osuđujem...verujem da je to nekome lepo...meni je to previše veštački...stavila sam ih jednom i bilo mi je potrebno godinu dana da bih svoje rodjene nokte ponovo ojačala,neka hvala...
      Nerviraju me hvalisavci,namćori i ribokradice...alavi,hipohondri i oni što prodaju deci travu ispred osnovne škole(za nji još nisam smislila dovoljno uvredljiv naziv).
        Nastaviće se... :)