Priče Jovanine 3

 Zbog tebe obuvala sam debele dokolenice i oblečila osmehe svaki dan.Svako veče čekala te u isto vreme na istom mestu.I šta reći dalje?Nema više tu šta dodati.Rekao si šta si imao.Nema sad tu puj-pik-ne -važi.Sad nosim bele soknice sa čipkicom ušivenom na rubu.Kraj je,da li ti je to jasno?Odlepršala ova golubica na drugu stranu.Trebao si popraviti pre nego što je puklo,ne vredi puknuto popravljati.
Kad se ljudi previše opuste onda pravo lice,prvo proviruje,a onda se prikaže celo.Tvoje kad sam videla došlo mi je da te peglom raspalim po njemu.Poželela sam da ti protresem to tvoje telo da ti kažem kako je moguće da ne vidiš koliko si glup.Da ti dam ogledalo da vidiš svoje postupke,pa onda da čujem objašnjenja.Ma kakvi da čujem!Ni reč više neću da čujem,niti vidim.Nisi mi ni trebao,niti sam te zvala.Samo si se stvorio kad je nastala praznina.Ali mali čovek ne može popuniti prazninu koja je nastala nestankom velikog čoveka.Mogao si i na prste da se popneš,opet je praznina ostajala.Jer mali si.Evo tek sad mi je to jasno.Tek sad vidim koliko si mali.Kao čovek,kao biće koje živi i diše.Tvoje telo možda zauzima puno prostora,i tvoja kosa je možda seda,ali,o čoveče,ti si mali,jebote.I uvek ćeš biti mali.A ima jedan citat iz filma "Đavo nosi Pradu","Mali čovek-veliki ego." To si ti. Dovoljno pametan da shvatiš koliko si nebitan.Ta nebitnost je izrodila to da ti ego raste.Jer ako ti ne misliš o sebi u superlativu,niko drugi te neće dva puta pogledati.Toliko o tebi.