Glupi ljudi 1

 Da li imam nešto da kažem,ne znam,možda i nemam. Ne znam od čega zavisi ovo u meni. Ovaj kamen, nezainteresovanost, ravnica. Ne osećam ništa. Kao neku prazninu. Tišinu pre nove epizode. Da li sam psihopata ili su uspeli da ubiju ovo malo duše koju sam imala? A da li sam imala? Možda sam oduvek ovako prazna,samo sam zaboravila. Nije depra. A možda i jeste. Ko sam ja da znam. Možda i pravim žrtvicu..pa zato ovako mislim. Ali opet niko ne zna šta mislim,tako da nije predstava. A možda i jeste. Možda moj um igra meni predstavu,da mi bude zanimljivo...bravo! Bravo 👏👏👏

Ja stojim,ljudi oko mene kao siluete,lelujaju,neki ulaze,većina izlazi,smenjuju se kao kod lekara u Pančevu..posmatram predstavu,nije posebno zanimljiva,sve neke dosadne radnje i smor face. Možda sam ipak psihopata..svi nešto o svojim problemima,obavezama,nemanju vremena a ja tako gledam život i tako lelujavo prolazi. A ja kao da bih trebala više da sebe dam,a ne mogu. Mrzi me i da se pomerim. I samo gledam. Njih gledam. Tako su mali ljudi. Sa svojim malim problemima,i tako dosadni i glupi. I ja sam dosadna i glupa i njima isto tako,verujem. Ali mene baš briga. Boli me uvo za moju glupost,više me nerviraju njihove. I niko nema vremena. Niko. Pa idi onda izbriši se. Ako nisi u stanju malo vremena da nadješ,onda nisi ni da postojiš. Koja je svrha da smo živi i da dišemo? A verujem da je samo glupi izgovor. Da ljudi imaju razlog da te ne vide..znaš nemam vremena za kafu ili ILI nemam vremena da budem sa decom,ili nemam vremena da imam prijatelje. Pa nije da nemaš ti vremena za prijatelje. Cenim da nemaš prijatelje kojima bi poklonio vreme. Ili deca nisu prioritet...ili porodica,muž, žena... Nemaju vremena... hahaha nije nego. I sad,svi kao klimaju,da,da brzo se živi...svima odgovara što ne moraju oni da krive vreme i nemanje vremena već je to druga strana već uradila. Ja imam vremena. Ali neću! Neću da ga poklanjam na nebitne priče i površne konverzacije. Jao ljudi su ili glupi ili se prave glupi. Pa vidim ja šta se deli po mrežama. Bila sam i ja takva. Glupa. Možda sam i dalje. Verovatno jesam. I nemam grižu savesti da mi žao da vam kažem,ljudi! jako ste glupi! Tako glupi,spori mozgovi koji ne kapiraju ništa. I tako vam životi lelujaju ispred vas. I svaki dan isti. I ništa nisi novo naučio. Dozvolio si da ne naučiš. Sram te bilo čoveče. Ti tako pametan. Tako umišljen,tako narcisoidan...kako ti da si glup. Pa ako si ti glup,onda smo i mi svi boranija. Ti koji uvek gledaš ljude kao na pozornici,čitaš ih...i onda dozvoliš da zaigraš na mojoj. Hahaha koje ludilo. A pozornica velika,puna djakonija. Tvoje pozorište,predstava,čin svaki...sve kao povraćka reči,bledunjava čorba. I onda si sišao sa pozornice. Sakrio se medju zavese,one teške crvene. Čekaš tudju predstavu pa da uskočiš opet kao sporedna uloga. I stavićeš masku klovna. Ali prepoznaću te ja i pod teškom šminkom. Jer sa šminkom sam te i upoznala. I pozornicu tu više ne koristim. Namestila sam novu.

A ti ostani zauvek da se boriš sa crvenim zavesama,u pozadini,sakriven slojem prašine. Ja ću naći bolji način da se userem u svoj život,nisi mi ti neophodan.

Nisi nikako. Koga nema bez njega se može. Neki ljudi su tu,u našim životima samo da bi odigrali sporedne uloge. Nisu ti ljudi važni. Nismo ni mi njima. Svi smo mi zamenljivi,nije to do tebe,ni do mene. Nekad se kontakti mogu zadržati veštački,na silu. Ali ja tu ne vidim svrhu. Svi koji su samo prošli bili su privremeni. I ti isto. Nekad je to privremeno dve godine,nekad i dvadeset. Kad je neko za ceo život onda to znaš odmah posle sat vremena priče. Ja sam se sjebala više puta,misleći za neke ljude da su trajni i nezamenljivi. Lupila više puta glavom o zid dok sam sejala ljude zamnom. Obećala sam sebi da se više neće to desiti. Nema više da se pati kad ostavimo nekog iza nas. Nema. Jer neki ljudi su samo privremeni. Glupi su samo razlozi. Ali glupi su i ljudi pa nikom ništa. Neko je samo kratko tu. I dok je tu nauči što god možeš. Posmatraj ljude. Jer! Ljudi lažu! Zamisli?! Aha Lažu ljudi,ali! ali,postupci koje rade oni ne lažu! Postupci neke osobe pokazuju baš ono što osoba misli! Tako jednostavna opservacija. Reči lažu,ali postupci ne! Može neko da ti kaže da te ne voli,a u život ti unese radost. I lepo ti je. Pa može da kaže da nije ljubav. Može. Ali je i laž! Isto i obrnuto ako se zbog nekog osećaš kao govno,a kao kaže da te voli! Laž! E sad veruj ti. Veruj da je ok da plačeš zbog nekoga. I da te taj voli. Veruj! Možda je lakše da se podnese. Ali! Ej! To nije ljubav. Uključi gluperdo mozak! Ako zbog nečijih postupaka plačeš,ako ti nije lepo,onda nije ljubav. Pa sad misliš da nije sve tako jednostavno,ali jeste. Verujem da čak i roditelj ako ti stvara boli,verujem da ne voli dete. Ako mu od života pravi haos. Nisi brate za roditelja. Nisi. Pusti osobu da ide u svet i nadje gde nema boli. Ali! Oni nisu sposobni da vide sebe i onda vežu i decu,odrasle ljude za sebe. I ne dozvoljavaju im da žive, dišu,da budu svoji. Zapamti! Nije ljubav ako plačeš zbog nekoga,taj ne voli. Možda ni ti ne voliš,ali si traumom vezana za tu osobu. 

Ljubav je ono tanano osećanje koje osetiš npr kad se setiš prve prave simpatije. Ono nešto čisto. A ako te neko povredio,pa ti uzvraćaš kao istom merom,to ti nije ljubav. Jer ako voliš nekog,ti osećaš potrebu da zaštitiš tu osobu od boli ,a ne da je stvoriš. E to! Daaa ... A ja tako volim samo tri osobe. Samo četiri, pardon,tri sa kojima imam istu genetiku,i jednu sestru od muške strine. Hahaha Biti spreman za nekog dati bubreg,srce,život svoj. E to je ljubav. A ja ...samo za njih tri, pardon, četiri. Ali ja nisam veliki čovek. Ti si možda veći pa tako vidiš više ljudi. Ja sam samo psiho. U druge ljubavi ne verujem,jer mi nije dokazano da postoje. Samo od koga sam potekla,i ko je od istog potekao i ko je od mene potekao i jedna sestra od muške strine. Toliko ljubavi samo u meni ima. I to je to. Zbog njih ne plačem,one u meni bude samo sreću i radost da sam živa,zbog njih. Sve samo zbog njih. I moja predstava je za njih. Ne za mene,to nikako. Jer ja kao ja...prazna sam. Nemam šta ja da ponudim,samo predstavu. 

Sve je kao pozornica. Ljudi samo glumataju. Nemaju vremena.. hahahaha nadje se bre vreme. 

Puzle

Svet vidim kao slagalicu,tek danas,evo ovde,na Srebrnom jezeru,sedim na terasi,komšijama su došli gosti,veselo pričaju,a ja sam danas ispratila moju Školsku,i to nema ama nikakve veze sa bilo čime. Ali moj život je slagalica. Jedan čovek je jedna puzla,jedan deo. I onda skuplja ljude oko sebe,druge puzle,skuplja i slaže ih. Neko ima život od 100 komada,a neko od 1000. Zavisi koliko si napredovao u sklapanju. Moj život je puzla za bebe. Ne baš napredno sklapanje. 

Sve u svemu,ako stvari tako posmatramo,sve postaje jednostavnije. Nekad neka puzla ne može da se uklopi,taj jedan deo,baš nigde ne pripada,njega ostavljamo sa strane,ako zafali deo nekoj drugoj puzli. Čuvam ga. Taj deo koji nikome ne pripada. Možda je značajan za neku drugu sliku. 

Tako i ljude skupljamo. A ako neko štrči,ne bacamo ga,nego ga čuvamo za neku drugu priliku. 

Već sam pomenula moju Školsku. Slučajno smo se srele,bilo je lepo. Jednom davno,ona je bila deo puzle zvane prvo šest. Obe smo. Naše puzle slučajno su se uklopile ovog leta 2021. Od svih jezera ona je došla baš na moje. Hahaha A vi kako te?!

Priče Jovanine 3

 Zbog tebe obuvala sam debele dokolenice i oblečila osmehe svaki dan.Svako veče čekala te u isto vreme na istom mestu.I šta reći dalje?Nema više tu šta dodati.Rekao si šta si imao.Nema sad tu puj-pik-ne -važi.Sad nosim bele soknice sa čipkicom ušivenom na rubu.Kraj je,da li ti je to jasno?Odlepršala ova golubica na drugu stranu.Trebao si popraviti pre nego što je puklo,ne vredi puknuto popravljati.
Kad se ljudi previše opuste onda pravo lice,prvo proviruje,a onda se prikaže celo.Tvoje kad sam videla došlo mi je da te peglom raspalim po njemu.Poželela sam da ti protresem to tvoje telo da ti kažem kako je moguće da ne vidiš koliko si glup.Da ti dam ogledalo da vidiš svoje postupke,pa onda da čujem objašnjenja.Ma kakvi da čujem!Ni reč više neću da čujem,niti vidim.Nisi mi ni trebao,niti sam te zvala.Samo si se stvorio kad je nastala praznina.Ali mali čovek ne može popuniti prazninu koja je nastala nestankom velikog čoveka.Mogao si i na prste da se popneš,opet je praznina ostajala.Jer mali si.Evo tek sad mi je to jasno.Tek sad vidim koliko si mali.Kao čovek,kao biće koje živi i diše.Tvoje telo možda zauzima puno prostora,i tvoja kosa je možda seda,ali,o čoveče,ti si mali,jebote.I uvek ćeš biti mali.A ima jedan citat iz filma "Đavo nosi Pradu","Mali čovek-veliki ego." To si ti. Dovoljno pametan da shvatiš koliko si nebitan.Ta nebitnost je izrodila to da ti ego raste.Jer ako ti ne misliš o sebi u superlativu,niko drugi te neće dva puta pogledati.Toliko o tebi.

Priče Jovanine,1

           Jer izgubila bih se u tebi.Samo toliko.Utopila bih se negde duboko,i utoplila,ugnezdila.Negde na nekoj višoj frekvenciji,koju 99,99 % ljudi ne razume.Pa da pomešamo stilove,sudarimo svetove,ukrstimo člankove.Da makar jedan dan živimo kao da sutra ne postoji.A posle videćemo.

Priče Jovanine,2

            I kad si nestao,pojavio se slon,i seo na moje grudi.I neće da ode.Gde god odem i šta god radim tu je slon,visi negde između sna i jave,ali da znaš,izuzetno je stvaran,jako je težak.Odmah da si došao i uzeo ovog slona,i onda oboje da se nosite u tri lepe pizde materine.Ni ti ni on meni ne trebate i nikad niste ni trebali.I ko vas je uopšte i zvao!?
           Upao si ovde bez pozdrava,bez najave.Džagnuo nešto uspavano.Probudio zver.I onda nestao.Ostavio mene da se rvem sa zverima.Sa nemanima za koje sam mislila da su umrle,da ih nema, i nikada neće biti.Baš si kurčevit,pravi dasa,jebote,izvini frajeru,nisam te prepoznala!Ja ću sa mojim zverima i da izadjem na kraj,možda sutra,a možda za godinu dana.A ti lepo da uzmeš ovog slona,jer mi ne treba,težak je noću kad želim da zaspim,težak je i ujutru kad otvorim oči.Težak je i kad živim ovaj dosadan život i prolazim kroz svoj dosadan dan.
          I kao da je juče bilo.I svaki dan kao da je juče bilo.A šta je to pa i bilo?Znaš li?Jesi li shvatio?A seronjo?To je bilo prepoznavanje duša,idiote.Prepoznavanje duša iz nekog od prošlih zivota.Možda ti to i ne možeš da shvatiš.A možda ti je teško da poveruješ u to.Nije ni bitno.Moja duša je prepoznala tvoju.Samo što se ja nisam uplašila.A ti si se usrao,ptičice.I samo si odlepršao.Ali ako se zapitaš nekad zašto na mene misliš,i zašto ne zaboravljaš,eto ti odgovor.I nikad nećeš.Uvek će nešto da te podeti na mene,uvek će biti nekih random misli dok radiš neke random stvari.I sutra,i za godinu dana.Znam to,jer osetim.Kilometri su ništa!
          Nisam imala velike planove sa tobom.Samo sam htela vreme da stane na kratko,i da malo tonemo.Da se provozamo na nekim novoprobudjenim željama.Da stavmo pauzu i mute na sve oko nas,na kratko.I posle da uskočimo nazad u naše kolotečine.Ali,ja sam se zajebala,a ti nisi.Izvukao si se.

        Moramo postati svesni da naši postupci i naše reči utiču na tuđe zivote.Nije humano igrati se sa tuđim osećanjima,a i na kraju krajeva sve se to vraća odakle je i poteklo...Čemu ovakve misli?! Nedavno sam bila meta vređanja od strane jedne osobe koja mi je jako bitna u životu i to samo zbog toga što nisam mogla fizički da izvedem da budem na dva mesta u isto vreme.Da je to neka tamo sporedna ličnost,bilo bi mi svejedno,ali napominjem,bitna osoba...E sada Sandra,meti prs' na čelo i zapitaj se zbog čega te dotična osoba ne ceni dovoljno.
29.07.2013.

U koju kutiju staviti ljubav koja izaziva suze? Pod koji krevet sakriti tu kutiju? Kom delu mozga objasniti da je više ne otvara,jer si stvorio Pandorinu kutiju?
Čovekov um ima jednu manu.Ne zaboravlja.Postoje neke stvari koje je bolje zaboraviti.Ja eto želim da zaboravim,ali pored sebe imam konstantni podsetnik.
 2014.