Gubila sam,padala,ponekad umalo stradala,uvek odustajala od svojih snova,ciljeva...Odustajanje me koštalo vozačke dozvole,fakulteta,što vuče milion stvari za sobom.Kao klinka bila depresivna bez razloga.To ti je ono:imaš sve,a misliš da nemaš ništa.U jednom momentu sam se sabrala,pojma nemam koji je to momenat bio,šta me je trgnulo.Možda trudnoća,rođenje ćerke.Možda.Možda i pre toga.Ubi me, pojma nemam.Ne osvrćem se nazad,gledam ispred sebe,i češće bacam pogled gore.U taj prostor koji zovemo nebo.Najčešće, svi odgovori na naša pitanja nalaze se u nama samima.Ponekad,zaboravim na to i osvrnem se,vidim ono izgubljeno,pustim suzu,možda dve.Samo možda.
Нема коментара:
Постави коментар