"Dovljan razlog" -Marija Jovanović

    Toplo preporučujem ovaj fantastičan roman.
“U ovom romanu, ostala sam u istom tematskom krugu koji me je i do sada zaokupljao. Fabula je (opet) smeštena u Beograd, i najvećim delom odvija se u neposrednoj prošlosti. Ipak, nadam se da će čitaoci prepoznati i osetiti jedan drugačiji pristup, drugačiju intonaciju, da se tako izrazim. Za mene, lično, ovaj roman ima poseban značaj. Između ostalog, jedna od tema kojom se u romanu bavim odnosi se na problem s kojim sam se godinama posredno nosila, pokušavajući da pomognem osobi koju bezmerno volim. Stoga sam bila naročito obazriva u načinu na koji sam pristupila sižejnoj građi. Kada se progovori iz samog središta bola, velika je verovatnoća da se sklizne u patetiku. Jako sam se pazila da mi se to ne dogodi. Trudila sam se da utišam emotivni ton kazivanja. Prvi put od kada pišem, bila sam zadovoljna kada sam roman završila. Ne u smislu da smatram da sam iznedrila nekakvo remek-djelo, daleko od toga, nego u smislu da sam roman napisala najbolje što ja mogu.”           Marija Jovanović

Glavna junakinja romana je devojčica Ranka koju majka ostavlja kao malu kod babe i dede.Napušta je.U toku odrastanja Ranka oboleva od opsesivno-kompulzivnog poremećaja.Iznenada majka se iz inostanstva vraća u Beograd sa Oliverom,Rankinom polu-sestrom.Neočekivani spet okolnosti dovodi Ranku do nervnog sloma.
Prelep,nesvakidašnji roman koji se čita u jednom dahu.
Cena romana je oko 700 dinara.

Priče devojčice Ane

                                                                         1.
Dođe mi nekad u san.Na prepad me poljubi i kaže mi da sam lepa.Ponekad,otvori proyor širom,a ovaj se zamagli zbog nagle promene temperature.Prstom tad iscrta srce i u njmu naše inicijale.Pita me kako sam.Brzo slažem:"Dobro." Dugo me potom gleda.Proučava svaki milimetar moga lica.Čeka da trepnem i da se odam.Ne predajem se lako,držim oči širom otvorene,iz inata.Ne mora on sve da zna.
      Zenice mu se naizmenično skupljaju i šire.Nešto mozga..."Izvini..." izgovara kao da ga je vrelim uljem neko polio,kao da je mukom nateran na to...Blago se trgnem.Nekad kažem "Ćuti",a nekad ja ćutim...Šta da mu kažem?!!!Da hoću da mi kaže da sam mu lepa,da mu pašem najbolje od svih???!!Da me želi ludo,ne samo telo...celu mene...ceo paket ... i loše zajedno sa dobrim??!
    Nekad poželim da ga pitam kako ne vidi onaj trag tuge u mojim očima,onaj mali beleg samoće,uporno skrivan od tuđih pogleda,ali nikad ga ne pitam.Ugrizem se za jezik i ćutim kao zalivena.Nema svrhe i u snu da ga ljutim...Sve i da vidi suze iza osmeha,poniznost iza ponosa i gorčinu iza meda,sve i da vidi meni se isto 'vata...jer u snu možda i vidi,ali na javi ni za milion godina.
     I kada plačem nema zagrljaja,ramena,maramice,ni lepe reči.Nema shvatanja,priznanja,izvinjenja...Zato bolje da ne vidi tužnu istinu ispod površine maske smešnog pajaca.Kada vidi suze ili kaže ili pomisli "Sama si kriva".Eh... U takvim budjavim trenucima pada mi jedna misao na pamet...Odmahnem glavom...NE,ne,ne...Misao nestane,silom oterana,prognana,čekajući neku sledeću žutu minutu.A ja zahvalim se Bogu,za mladost,zdravlje i život,koje samo Njemu dugujem.
    Izbrojim do deset,slažem sebe da će biti bolje vremenom i hrabrim korakom nastavim da grabim u budućnost.To je ono što najbolje znam,da se podignem sa zemlje posle poraza i očistim prašinu jednim potezom.Posle svih poraza i ne naučila...

Zašto je pica okrugla,kutija za picu kockasta,a parčići pice trouglasti???

      Pratim neku klinku na YouTube-u već godinu dana...Lupa gluposti  i priča 200 na sat...Ponekad me fascinira njen pogled na neke stvari...Ubeđena sam da se niko nikada nije zapitao zašto je pica okrugla,kutija za picu kockasta,a parčići pice trouglasti...osim nje.Kaže da se svaki put ponada da će,kada otvori četvrtastu kutiju, ugledati četvrtastu picu...Slatko se ismejah...Kada ja ugledam četvrtastu kutiju i iz nje miriše pica,uvek poželim da ima više kačkavalja nego predhodni put. Zovite me alavom,ali ja obožavam kačkavalj. I tako mlađana Blair Fowler nastavlja da kenja o nekim ne baš bitnim stvarima,a ja umirem od smeha... Ima zaista dosta klipova,a ja sam odgledala svaki sa osmehom,naravno nisam ništa pametno naučila,ali je rado slušam i smejem se njenim izvalama pokušavajući da skontam o čemu ona to govori,jer priča abnormalno brzo.Blair,Michelle,Kandee i još par devojaka sa YouTube-a su moja omiljena zanimacija u poslednje vreme.Sudite mi,ali volim da gledam ove devojke kako se lickaju...Bolje i to nego da gledam spotove kreštave Kreveljuše...
    Svi mi volimo lepo da iskoristimo naše slobodno vreme,svako od nas voli drugačije stvari.Evo baš ovih dana planiram da počnem da čitam knjigu Marije Jovanović ''Dovoljan razlog''.Dobila sam je još zimus za rođendan od kume Dese i nikako da je pročitam (izvini kumo...). U srednjoj školi,pročitala sam njen roman ''Spletkarenje sa sopstvenom dušom'' i bila oduševljena.Jedini problem bio je što nisam razumela dosta reči,pa sam pored sebe uvek imala Vujakliju (na taj način inače povećavam svoj vokabular).
    Kada završim čitanje romana napisaću post/članak,verovatno kratku radnju romana i moje mišljenje o njemu.
Ljubi vas i pozdravlja vaša Sholjica. :)