Moj kukavičluk

   Da li da potegnjem i pokušam da ostvarim ono o čemu sanjam?Šta ako ne uspem u toj zamisli?U slučaju da odlučim da ipak pokušam moram da uložim i vreme i novac i trud,celu sebe da dam.Ne znam jesam li dovoljno jaka za zadatak koji sam sebi sama odredila.Pad bi bio bolan...Da li sebe uopšte da stavljam u situaciju da mi srce bude slomljeno u paramparčad?Ja sam sanjar,zato se pitam jesam li dorasla ideji...Šta ako nisam...lako je odustati...ali šta ako sam rodjena za to?Sve što znam o sebi govori mi da sam prava osoba za to,ali moj kukavičluk mi uvek govori da nisam dovoljno dobra u tome.
   Volela bih kada bi neko drugi mogao da odluči umesto mene...Ali nema ko,jer samo jedna osoba(ne računajući mog imaginarnog prijatelja) zna za moje ideje...Nezgodno je i to što nemam nikoga da krivim,sama sam u ovom sosu.Dobra ideja,mnoštvo načina,varjanti i zaista dobrih ideja,a ja idalje ne znam kojim putem da podjem...Da li ću dozvoliti da moja slabost uništi sve ove snove nagomilavane godinama?Sve dobre ideje bačene da propadnu,ili pak da ih neko drugi iskoristi.Nemam nikoga da me pogura niti da me zaustavi,jer nisam bila dovoljno hrabra da svoje ideje podelim sa ljudima oko mene,jer sam se plašila ismejavanja.I dalje ga se plašim.A verujem da sam sama sebi najveći neprijatelj.Pa šta ako i ne uspem.Kakve veze ima...bar ću znati da sam pokušala.Posle pada obrišem prašinu sa tura i nastavim gde sam i stala.Moram samo da sednem i razmislim imam li šta da izgubim...kolika je cena pada...