Sreća je nekad prevrtljiva kučka

      Postoji neki budjavi osećaj koji me pritiska.I naravno Sandra odmah otvara stranu svog zapostavljenog bloga i kucka...nekako izbacim te buđave osećaje...Nekad mislim da baš umem da se nosim sa teskim situacijama,osvrnem se i kažem sebi: "Bravo,Sandra." Volela bih da sam uvek tako jaka,ali nisam.Nekad i ja se bojim,nekad i meni zafali kuraž.Nalazim ga u sebi,sakriven u ćošku,ali iskopam ga iz budžaka ja lako.
     Motivacija je takodje bitna stvar,kada je nemam ja je tražim na YouTube-u,mom blogu,ili opet iskopam iz sebe same.Postoje razna blaga koja leže u nama,a mi samo moramo otkriti pravi način da ih iskopamo.A mora da se kopa,da se traži i kada naletimo na rudnik postajemo bogati...
      Sreća je nekad prevrtljiva kučka.Ne kaže se za džabe "dabogda imao pa nemao".Kada osetimo lep život,i onda se slika naglo promeni na gore,teško to podnosimo...ali ja verujem da ništa to nije badava.Život nas tada uči da se više trudimo,budemo bolji,uporniji,produktiviji.Problemi i rešavanje istih nas čeliči.Najlakše je dići ruke.Pitajte mene ja najbolje to znam.Kad god mi je nešto zadavalo teškoće ja sam odustajala.Ali!!!!!Naučila sam iz svojih grešaka.Sada se dosta više trudim.Nekad lupim glavom o zid,a nekad se zid sam skloni pod naletom volje.
    I evo nema više buđavog osećaja,par redova i par pesama i opet sam ona stara.
    Nije da je bitno ali slušam Cory Monteith-solo pesme iz serije Glee. Pitam se kako će se nastaviti peta sezona bez njega.Nisam nikad previše volela njegov lik,ali odbijam da pratim novu sezonu.Malo budalasto od mene,ali već par meseci ne mogu da verujem da će nastaviti seriju bez njega.A sa druge strane zašto i ne bi?!Umro čovek pa šta...život ide dalje...ali kod mene nije tako. Kada pratim neku seriju opčinjavaju me likovi,a sada nema Fina...Šta je Rachel bez njega?Verujem da će serija biti jednako dobra,ali i dalje odbijam da gledam...Jok ja!
   P.S.Znam da sam šašava... :)
    

ŠTA ME NERVIRA (TREĆI DEO)

           Ne baš tako davno,reči su imale pravo značenje.Danas svi pričaju u glas,milioni informacija,a nikakve poente.... Laži svuda...samo laži....prijatelji,porodica,politicari.Doslo je vreme da i kurva laže.Teška reč.Kurva.Mnoge su se prodale.Ispravka,MNOGI!Nikada nije bilo ovoliko muških kurvi...prodali se za sitne pare.
            Pilićari okolo diluju drogu,prave kuće i voze dobra kola!Jebote,truju nam decu!!!!! A mi gledamo i nista više!!! Kažu mafija!!! Ja kažem PILIĆARI!!!! Lože se da su Al Capone i Tony Soprano!A mi ih samo gledamo i ništa više...
          Zaduženi za kulturu imaju samo osam razreda osnovne škole i ne bi prepoznali kulturu sve da ih lupite njome po glavi!!!
          Pametni ćute,a budale govore.Vode nas slepi...I sami smo krivi.Dok pametni ne progovore jebaće nas i "Lasta" u slatke guzice.Mesečna karta je 5437458559464 dinara,a ko neće da plati neka po zimi vozi bajs 5-6 kilometra,do stanice GSP-a....
          Devojčice,drugi razred,osnovne škole gledaju porno sadržaje na facebook-u.Za lažne profile zaduženi su uglavnom roditelji,jer koliko god dete bilo pametno gotovo sam sigurna da ne ume da napravi mail adresu.....
 ............nastaviće se.........

Sećanje na kupanje na Tamišu

     Pre dvadeset godina kupali smo se u Tamišu.Borili smo se ko će prvi stići do naduvanje traktorske gume.Od malene dečice do debelih babetina,svi smo visili na toj "glavnoj plaži" kako smo je zvali.Svakog dana kući smo se vraćali izranjavani od školjki i prljavi kao prasići od mulja.Ništa nam nije smetalo.Volela bih da se to vreme vrati,ali ni Tamiš više nije kao što je nekad bio.
     Sećam se hrabriji dečaci i momčići preplivali bi reku i peli se na visoke vrbe i skakali u mutnu vodu.Ja sam ih gledala i divila im se.Pre dvadeset godina tu na plaži postojao je i maleni kiosk koji je,čini mi se,služio i kao mala kafanica,voda,sokovi,pivce za starije,a sladoled za decu i sladokusce...To sve sada vama zvuči sitno,ali nama je to bilo sasvim dovoljno.Zadovoljavajuće.
    Nesrećni slučajevi su se dešavali,svake godine bi se poneko utopio,ali kupača nikada nije manjkalo,strah traje par dana i ode.Posle toga svi su bili obazriviji.Vikendom nije bilo mesta gde peškir da spustimo.I susedna sela su dolazila da se rashlađuju.Zanimljivo je to kako se svi sa tugom prisećamo tih dana.
    Eh da sada mogu da odem i brčnem se...Na ovih milion stepeni...Imamo mi tu kao neki seoski bazen 2x2 metra na celo selo...skupi se tu raja,bar ja tako čujem,ali nije meni do pečenja na suncu,ja bih da se brčnem malo.Tu je relativno blizu i ono Čenćansko jezero,ali za to već nam treba organizacija,auto,peškiri,voda, suncobran......trista djavola....a na Tamiš smo išli samo eto tek tako,kupaći i malo parica,eventualno peškirić oko vrata,pešaka ili bajsom.
    A onda su vesele devedesete uzele maha i nad divnom rekom,tom našom oazom.Skoro svako ko se okupao u Tamišu dobio bi šugu,ili nešto još gore,seljaci su sa mosta počeli da bacaju crkotine krava,konja....više niko nije smeo decu da pusti na reku od straha da neko ne navuče neke gadne bakterije.Otpadne vode i djubre je sve više plivalo umesto dece,a čega je bilo na dnu,to sam bog zna...od šporeta do automobilske školjke...Ostalo nam je samo da se sećamo i žalimo što više nemamo čak ni to malo,muljevitu plažu punu rečnih školjki....

Moj kukavičluk

   Da li da potegnjem i pokušam da ostvarim ono o čemu sanjam?Šta ako ne uspem u toj zamisli?U slučaju da odlučim da ipak pokušam moram da uložim i vreme i novac i trud,celu sebe da dam.Ne znam jesam li dovoljno jaka za zadatak koji sam sebi sama odredila.Pad bi bio bolan...Da li sebe uopšte da stavljam u situaciju da mi srce bude slomljeno u paramparčad?Ja sam sanjar,zato se pitam jesam li dorasla ideji...Šta ako nisam...lako je odustati...ali šta ako sam rodjena za to?Sve što znam o sebi govori mi da sam prava osoba za to,ali moj kukavičluk mi uvek govori da nisam dovoljno dobra u tome.
   Volela bih kada bi neko drugi mogao da odluči umesto mene...Ali nema ko,jer samo jedna osoba(ne računajući mog imaginarnog prijatelja) zna za moje ideje...Nezgodno je i to što nemam nikoga da krivim,sama sam u ovom sosu.Dobra ideja,mnoštvo načina,varjanti i zaista dobrih ideja,a ja idalje ne znam kojim putem da podjem...Da li ću dozvoliti da moja slabost uništi sve ove snove nagomilavane godinama?Sve dobre ideje bačene da propadnu,ili pak da ih neko drugi iskoristi.Nemam nikoga da me pogura niti da me zaustavi,jer nisam bila dovoljno hrabra da svoje ideje podelim sa ljudima oko mene,jer sam se plašila ismejavanja.I dalje ga se plašim.A verujem da sam sama sebi najveći neprijatelj.Pa šta ako i ne uspem.Kakve veze ima...bar ću znati da sam pokušala.Posle pada obrišem prašinu sa tura i nastavim gde sam i stala.Moram samo da sednem i razmislim imam li šta da izgubim...kolika je cena pada...
  

Sve slatke male stvari zbog kojih se osmehujem kada idem sama ulicom...

      Znaš li onaj predivan osećaj koji te golica kada si srecan,potpun,ispunjen?Nije život savršen,ali je mali trenutak apsolutnog spokoja dovoljan da osetiš taj osećaj buđenja sreće tu negde oko pluća...Letnja kiša je jedan takav trenutak...iznenadni,osvežavajući pljusak...prosto me mami da skakutam ulicom i počnem da igram i smejem se...ali se plašim da bi me ubrzo zatvorili u neku ustanovu,pa se zadovoljavam samo nemom šetnjom,a misao đuskanja ostaje da visi u mojim mislima...munja,grmljavina...pa udar groma,kao da se nebo cepa na dva dela....osvežavajući miris kiše u ustima i usne koje se smeše... Prelepo...
     Pokušaj ponekad zaista da čuješ svoju omiljenu pesmu...ne samo da je slušaš,već pokušaj da je osećaš,ritam,melodiju,oseti njene reči.Šta ti poručuju?Na primer,ja lično volim motivacione pesme,one koje podižu raspoloženje,bude nadu... Pesma koju trenutno slušam govori o tome kako je život kratak i da treba da "pojurimo sunce" i život ispunimo malim stvarima koje volimo...Ovakve pesme mi uvek podignu raspoloženje.
      One sitne istine koje izgovorimo,a nismo baš i morali.Malkice neprijatne činjenice koje je bolje zadržati za sebe,a mi ih ipak podelimo sa nekom bliskom osobom...Posle kada ostanemo sami sa sobom,lupamo glavu,i nikako da shvatimo zbog čega smo to morali da izgovorimo na glas...Te luckaste blamaže posle su izvor smeha,sa razlogom... :D
     Moji imaju kuče koje se plaši svoje sopstvene senke,ime je dobio po jednom političaru,moram naglasiti da smo ga imenovali pre nego što nam je veterinar rekao da našem psu trebaju tablete da bi prestao da se plaši svih muškaraca.Mislim da je bio tučen kao štene od strane prošlog gazde.Sirotan...Elem,naš dragi Boris je toliko srećan kada ugleda moju mamu,da se bukvalno upiški od sreće.Ukoliko se to i tvojoj kuci dešava,ohrabri me,molim te,reci mi da to nije redak slučaj...Da se vratim na temu,taj ker je toliko blentavo stvorenje,da prosto ne možeš,a da se ne nasmeješ kada pomisliš na njega.
      Dok hodam sama sa slušalicama u ušima,moje ideje se roje,i ne samo ideje već i ciljevi,prečice do njih i realizacija istih...Kako sakriti radost pošto ugledate svetlost na kraju tunela?!Kada vidim da se klupko odmotava to vedri moju prognozu,biće sunca umesto kiše,mada ja volim kišu,ne znam zbog čega sam se tako izrazila,ali znaš na šta sam mislila...
     Nije bitno materijalno bogatstvo,već ono što nosimo u sebi.Kada osećam ravnotežu i kada sam smirenog uma,uvek sagledavam stvari iz vedrog ugla,naravno imam i ja loše dane,ali to nije današnja tema,pa ću je zaobići. :D Kada sam srećna i ispunjena ja se smeškam...sasvim prirodna reakcija koja objašnjava sama sebe.
     Da zaključim:hajde da svi uzivamo u malim stvarima i češće da se smešimo.Hajde da živimo danas i sada,jer današnji dan dešava se samo jednom,nema reprize,učinimo ga dovoljno zanimljivim da bi ostao memorisan u našem sećanju...
 Ljubi vas i pozdravlja vaša Šoljica i želim vam lep i nasmejan dan/noć... :*

UVREDA ILI ISTINA

       Htela sam kao da sročim neku "pametnu" rečenicu na moju facebook stranicu,medjutim imam osećaj da nikog u stvari ne zanimaju poslovice,već bi svi da vide informaciju ko ima veće grudi i u kojem rijalitiju ima više golišavih scena i ko sočnije psuje i ostale jako zanimljive stvari koje podstiču našu inteligenciju i kreativnost(naravno da sam sarkastična).
       Više puta čula sam da ljudi kao zbog iskrenosti govore drugim ljudima uvredljive stvari...Moram da razjasnim jednu činjenicu,biti iskren to ne znači ići po svetu i svima govoriti ružne stvari.Svi mi imamo mane i svi smo ih svesni(bar većina nas),ali ja ne želim u svom okruženju osobu koja će konstantno da ukazuje na njih.'Ajde,jedan primer:"Ti si stvarno super,ali tvoj muž je debeli kompleksaš koji ne vidi dalje od svog nosa.",ovo je možda istinita rečenica,ali naravno da je nikada nećete reći svojoj prijateljici,jer u ovakvim situacijama iskrenost lako prerasta u uvredu.Ne samo u uvredu,govoriti takve "istine" i "mišljenja" nekome znak je nekulture i odsustva bilo kakvog osećaja za lepo ponašanje.
         Postoje neke stvari koje pomislimo za nekog drugog,ali ih ne izgovorimo naglas,da ne bismo tu osobu povredili.Primer:tašta je lupila glupost koja nema veze sa vezom,naravno da joj nećeš reći "Daj,ne seri majke ti..."Iako je upravo to rečenica koja ti je prošla kroz misli.
       Kada nekog voliš i želiš da ga podržiš ne govoriš mu reči koje će da ga pokolebaju,već ga bodriš. Možda primećuješ da ta osoba nije baš dobra u onome što radi,ali ti to nećeš reći,baš zbog toga što vidiš koliko to nešto tvog npr. prijatelja čini srećnim.Tu si da ga podržiš,a ne da ga sputavaš.Naravno da ne govorim o bitnim životnim situacijama,već mislim na sport,muziku,crtanje...one lepe sporedne stvari koje upotpunjuju naše slobodno vreme.
       Ako tvoja drugarica nije lepo našminkala usne nećeš joj reći da joj usta izgledaju kao kod trandže,već ćeš joj možda reći,nije loše,ali imam bolju ideju,pa joj pomogneš,eto jedan banalan primer.
       Uvreda i istina različite su stvari i moraju se različito kotirati i u našim glavama.Nije lepo vredjati ljude.Ono što govorimo drugima uglavnom je posledica naših sopstvenih kompleksa.Naravno da nećeš devojci reći da se ugojila kao svinja.To nije istina,to je vredjanje.Nekom se svidja crvena kosa,nekome se ne svidja,svet bi bio dosadno mesto kada bismo svi voleli iste stvari...
       Nikada nećemo moći svima da ugodimo,uvek će postojati osobe koje će nam suditi zbog onog što radimo,zbog boje kose,zbog društva u kojem se nalazimo.Što je nekome lepo,nekom drugom se neće dopasti.Uf a o uspehu da ne govorim,ako ste uspešni,tek će vam onda suditi.Na vama je da ostanete jaki,istrajni,da gledate pravo i nastavite da radite to što najbolje radite.
      Nemojte biti zlobni prema drugim ljudima,nemojte im govoriti "istine" za koje znate da će ih duboko povrediti.Ljudi ne vole negativne prijatelje,ostaćete sami dok trepnete okom.Reči koje izlaze iz vaših usta uticaće i na vaše raspoloženje.Kako ćete biti srećni ukolko stalno ističete kolko je Persa debela,koliko je Pera Patofna glup,koliko je Sandra netalentovana...To je užasan način da idete kroz život...Pokušajte da prihvatite ljude onakvima kakvi su,onda ćete se i sami bolje osećati...
       Kada smo pozitivni mi šaljemo pozitivne vibracije oko nas,ti talasi,vibracije će se "odbiti" od našeg okruženja i opet vratiti nama.Hajde da podržimo jedni druge,hajde da dajemo jedni drugima komplimete,hajde da budemo osobe koje drugima popravljaju raspoloženje i šalju dobre vibracije... :)
     Ljubi vas i pozdravlja,vaša Šoljica...

   Ukoliko vam se dopada moj tekst slobodno postanite čitaoc,postavite komentar,lajkujte moju facebook stranicu  Sholjica87 ...Šta god vam je po volji.... :*

ŠTA ME SVE NERVIRA(drugi deo)

U stilu Balaševićeve pesme "Namćor" ja nastavljam dalje:
         Nerviraju me one babe što se nataknu na klupu,sede tu ceo dan i ogovaraju svakog ko im padne na pamet.Jednom tako ja sam prolazila pored njih,i tako vrovatno sebe nametnula kao temu,istog momenta čula sam mumljanje,škripu starih vilica i poneko Sandra...Mislim se u sebi,pa babe,bar ste mogle da sačekate da odem iza ugla,ako ste vi gluve,ne znači da sam i ja.
         Nervira me kič i sve preterano.Grandove zečice na primer...hahaha urnebesne su...
         Nervira me što gde god pogledam vidim gole sise i dupeta.Verujem da muškarcima to prija,ali meni toliko ide na živce da mogu da se graniči sa zlostavljanjem!Upalim televizor tamo gole žene(a kao nisu),upalim fejs opet gole žene,odem na YouTube,opet gole...gole,gole,gole...počeću da sanjam gole žene...Bože me prosti...
        Nerviraju me javna prozivanja na fejsu.Nekom je dosadno,pa hoće malo da isproziva nekog.Mislim postoje privatne poruke za tekve stvari...a ne na primer na ask-u sakriješ svoje ime i onda blatiš po drugome...meni je to kukavički...ne budi pička...
      Nervira me kad mi zagore makarone i kada zaboravim da sam skuvala čaj pa se ohladi...
      Nerviraju me kada bivši pušači pričaju kako dim cigarete ubija i smrdi,to me nervira iako i sama to radim,znači nerviram sama sebe...što nije baš retkost...Ali stvari koje me kod sebe nerviraju biće u nekom sledećem tekstu...
      Nerviraju me YouTube cicke koje ne izbacuju svoje klipove učestalo! Taman se naviknem na njihov program,a oni ga sami zaobilaze...
      Nerviraju me dežurna džangrizala kojima se nikad ne dopadaju vremenske prilike,ne vole ni sneg,ni kišu,ni sunce,ni hladno,ni toplo...mislim da ne vole ni sebe...Ja volim sva godišnja doba i uvek se radujem čak i kiši...Ne znam zbog čega je drugima problem da shvate da se priroda sama postarala da nam da sve svoje nazovi-ukrase,pa se ljudima sada odjednom ništa ne dopada...Zamislite da imate uragane,pa vam odnesu po jednu kuću svakih 10 godina,ili cunami...ili vulkane...ili da ne lupam dalje i ne prizivam nesreću,ali shvatate šta sam htela reći.Ja volim kišu,neka pada i sto dana...Samo me žao onih ljudi iz sela Jaša Tomić(i ostalih plavnih područja),nadam se da će se izboriti sa poplavama...samo zbog toga bih volela da stane kiša...
     Ne volem...kad mi gaće uđu di već uđu,te što brinu brigu tuđu,košpicu u štrudli od višanja... :)
    Ne volim grand,preljubnike,trenutak istine i ostale grozote koje vređaju moju i ostalih ljudi inteligenciju...Hoću da se televizija očisti od debila,prostaka,loših primera i očajnih glumaca(preljubnici).Ali džabe što ja hoću kada su nas već zaglupeli,preljubnici se puštaju u pet popodne,a emisija o EKV i Milanu Mladenoviću posle ponoći...eee zemljo Srbijo...nekada najnaprednija zemlja u ovom delu sveta si bila,vele-sila,na tri mora si izlazila,svi su ti se divili i izazivala si strahopoštovanje...svi su ti se klanjali...danas si pogla glavu...i puštaš da te gaze oni koje si ti naučila viljuškom da jedu! Uf malo sam skrenula sa teme... Izvinjavam se, na tome...
Došli smo do kraja drugod dela teksta o nerviranju,sledi i treći deo,jer ja sam pravi namćor... :)

Plavi pajac

Bio jednom jedan plavi pajac.
Kad je on pričao sobom je vladao tajac,
A onda se hor smeha zaori sobom celom.

Nije stigao nijednu u belo da metne.
Oči su mu bile plave,pomalo setne.
Uzeo ga mladog Bog.

O,sudbino KUČKO čuješ li plač?
Vidiš li šta uradi ovim ljudima?
Osetiš li njihov bol u grudima?
Kao da ih je proburazio mač!

Bože čudan si ti,
uvek vazdan sebi dobre ljude zoveš.

ŠTA(i koga) SVE VOLIM

       Volim miris prve jutarnje kafe i miran početak dana,ako ju je on skuvao time još bolje.Njegovu kafu posebno volim.Volim njega još više od kafe.Nekad je dobar,nekad nije,ali uvek ga volim.Kada sam bila klinka gledala sam onu seriju Čari,nekoliko puta,svaki put bila sam fascinirana ljubavlju između Pajper i Lea,pitala sam se da li je tako i u stvarnom životu,da li je moguće da se i meni desi.I desilo se.Sada opet gledam Čari (i nije me sramota da priznam) i sećam se te klinke koja je bila ja.Kad sam već kod nje,i tu klinku volim,bila je opasna,prava šmizla.
      Volim moju ludu pubertet-me-žestoko-trese sestru.Volim je najviše na svetu,pogotovo kada mi kaže dadooo a ja se sva istopim,jer sam nečija dada.Ko nema mladju sestru nema pojma koliko to stvorenjce ume da te odusevi i iznervira gotovo iste sekunde.Ne znam ko bih bila da me nije ona vukla za nogavicu i vikala Dadooo vodi i meneeee,MAMAAA dada nece da me vodiiiiii!!!!!!
      Volim Srebrno jezero,plažu i pivo staropramen,i naravno debeli lad.
      Volim i moje Žene,Živku i Natašu,volim sve da radim sa njima(ovo zvuči pomalo naopako kada tako kažem,ali shvatate šta sam htela da kažem).Jednom sam pokušala da napišem kratak roman o našim dogodovštinama,ni sama ne znam.Čudno je to da se u poslednje vreme retko vidjamo,ali kada se vidimo na kraju nas stomaci bole od smeha.Pomalo smo čudan spoj,svaka otkačena na svoj način,a superiška se slažemo...E vala ispred njih smem da budem svoja,njih dve su jedine dve osobe na celom svetu koje mogu da me podnesu duže od sat vremena,pravu mene,onu tešku prenaglašenu,pomalo iščašenu Sandru.Čak ni rodjeni roditelji niti muž to ne mogu.Kapiram ja da je to žato što sam teška kao zemlja,pa im ni ne zameram...Kada su moje Žene(nekim ljudima ovaj naziv zvuči katastrofalno,ali mene baš briga,u to ima Žene,Žene,Žene!!!) u pitanju,jedino sebi zameram što nisam umela lepo da izbalansiram svoje vreme i malo češće da se vidjam sa njima dvema,ali i to se menja baš upravo...
     Volim rege,rok i kantri (pišem po srpski),narodnjake,starogradsku muziku i pank,volim i džez,bluz,disko i bugi...volim i špansku cigansku muziku...Pa očigledno je da je bilo lakše da kažem da volim sve muzičke pravce,uključujući i operu,sa naglaskom da posebno volim klasičnu muziku(što malo ljudi zna o meni) kao i instrumentale.
      Volim sve ljude na planeti i crne i žute i crvene i roze (bele),nema mesta u mom srcu za mržnju.Mislim da ne bih umela da mrzim nekog sve i da hoću,osim,ako izuzmem sebe.Sebe često mrzim.
      Volim sve životinje,čak i leptira volim od kojeg imam fobije još od detinjstva(DA,plašim se leptira strahovito,dok na primer zmije ne,mogla bih u ruku da je uzmem).Kada bi mi leptir(onaj noćni,sivi) sleteo na ruku verovatno bih vrisnula i onesvestila se istoga momenta.
      Volim desetak serija(možda i više),samo me mrzi da ih sada nabrajam...volim i filmove i emisije o prirodi,putovanjima i životinjama...
      Volim moje dve drugarice sa kojima se vidjam svakih par godina Bucku i moju Mim,obe su vezane za odredjena životna razdoblja.Bucka za prve izlaske na jezeru i puštanje korenja u na njenoj terasi,a Mim ono vreme na fakultetu koje bolje da smo učile nego što smo se upoznavale sve bolje i bolje.
      Volim jednog opasnog frajera Ognjena.Mnogo je on zanimljiv,a voli i kolo da igra.To je moje kumče najsladje na svetu,pa kad sam već i tu volim i njegove matorce(pogotovo kada svi cugnemo malko pa se lepo družimo hahaha),kako sad njih da izostavim...ne bi imalo nikakvog smisla,ali da se zna ovog opasnog volim mnogo više(iskreno se nadam da ovo neće čitati,poješće me blam,bolje ni da mi ni ne pominju,hahaha).
      Volim trubu,harmoniku i klavir...Iskrenost i sve ostale lepe čovekove osobine.
Nastaviće se...

ŠTA ME SVE NERVIRA

       Najviše me nervira što se različitost odbacuje kao da je to nešto loše!Drugačiji su priterani u ćošak primorani ili da glume da su neko drugi ili mogu da se slikaju.Dok otvore usta da nešto kažu bivaju poklopljeni tri puta,jer već im je nalepljena etiketa da su filozofi,sanjari,kao da je to nešto loše!Kada nosim starke,a ne štikle,ja onda nisam kao riba...hvala lepo ...ja da se oblačim kao droljica od devetnaest godina neću...hvala Bogu,posedujem druge kvalitete kojima ću privući paznju ljudi koje i želim da privučem...Ne želim da me neko pogrešno shvati,ja se ne stidim svoga tela,ali me niko nikada nije video da pijana skačem na stolicu,a pri tome svi okolo mogu da mi vide golo dupence ispod prekratke haljinice.Kada ja budem htela da pokažem dupence ja ću lepo da se skinem i prošetam golišava,pa nema potrebe da se napijem samo da bih imala opravdanje za svoje postupke!Daleko bilo!
       Uf a što me tek nervira kada neko glumi da je kulturan i vaspitan,a svaka mu druga reč psovka.Hvala lepo,ja ću radije da srčem supu.
        Dalje,nervira me kada me ljudi opterećuju šta će svet da kaže?!Koga briga???!Boli me dupence da li će Pera Patofna imati iskrivljeno mišljenje o meni.I da dodam,nije mi bitan sud ljudi kojima ni ja ne sudim... ako me razumete...Kada usisam kuću ja ne usisavam jer će neko da mi dodje,ja je usisavam jer sam u njoj veći deo dana.
      Nerviraju me površne osobe.Osobe koje sude na osnovu par činjenica,a ne na osnovu cele slike.A tek plitke osobe...uf,uf...plitke osobe su one koje imaju uzan spisak interesovanja i sve ostalo što nije na njihovom spisku ne valja.Primer:čupavci,skakavci drekavci su obavezno narkomani,alkoholičari i propaliteti,a njihova muzika je sranje.Kad pitaš zašto,ta osoba samo slegne ramenima ili da još koji glup komentar.Još jedan primer su osobe koje misle da je fejs isto što i internet,ili kada neko se nađe pametan pa kaže ja ne volim internet,ili još gore,meni ne treba internet,to automatski znači da ne znaju ni čega sve na internetu ima...pa vaš je problem što samo porniće umete da nađete...a toliko dobrih stvari možete da naučite,da kuvate,slikate,svirate gitaru,da se našminkate...sad se setih ima i onih koji gledaju malu nevestu od šest do dvanaest pa nemaju vremena...haha
     Ja sam različita,slučajno,kao nekom greškom.Zbog toga sam ismevana još od petnaeste.Nije bilo briga tada,a sada još manje.Ali su mi zato ti sitni i pakosni ljudi išli na živce samo zvoni...Oni mene gledali kao da sam nakazna...hahaha Ja se izvinjavam što ne ulazim u vašu definiciju nenakaznosti(mislim da sam opet izmislila novu reč) hahaha Izvinjavam se što nisam zatrudnela pre braka,što se nikad nisam napila toliko da me polu mrtvu vode kući,izvinjavam se što mi svaka druga reč nije psovka,izvinjavam se što nisam abortirala petnaest puta pre osamnaeste godine,izvinjavam se što sam rasla u psihičko zdravo-stabilnoj porodici,izvinjavam se što zaista imam par osoba sa kojima nisam u rodbinskim odnosima ,a volim ih ko sestre(samo Bog i ja znamo šta sam htela upravo da kažem,ali nije bitno).
      Nerviraju me ona izveštačena sitna prckanja,kobojagi nenamerna.Takođe mi ide na živce kada se neko beči na mene.Tada uglavnom ni ne mogu da pratim šta mi priča već ga gledam u oči i pokušavam da ne crknem od smeha.
    Nervira me kada se neko u prevozu najede bela luka,a ja ne znam ko,jer nema ćoška gde ne smrdi.
    Nervira me kada se osobe ne ponašaju u skladu sa godinama,statusom,staležom... Primer:majka dvoje dece ima muža,ljubavnika,dečka i švalera. Primer majka(druga majka): dvoje dece,muž,dugovi,nemaju ni za leba...ona MORA da se isfenira makar jednom nedeljno i mesečno ode kod neke ženske da joj stavi one plastične nokte...Kad smo već kod tih noktiju,i oni me nerviraju,i ljudi koji ih stavljaju kada počnu svoje blato da kopaju ispred mene...Bože koliko bakterija...ali ne osuđujem...verujem da je to nekome lepo...meni je to previše veštački...stavila sam ih jednom i bilo mi je potrebno godinu dana da bih svoje rodjene nokte ponovo ojačala,neka hvala...
      Nerviraju me hvalisavci,namćori i ribokradice...alavi,hipohondri i oni što prodaju deci travu ispred osnovne škole(za nji još nisam smislila dovoljno uvredljiv naziv).
        Nastaviće se... :)

Samopouzdanje vs Kompleksi

    Večeras sam shvatila o čemu se radi i zbog čega sam se sve vreme krila.Moram odbaciti ove teške maske,ne zbog drugih već zbog sebe...Moram shvatiti da niko nije savršen,pa nisam ni ja.Tako glupa rečenica...Niko nije savršen...Pričam gluposti,a vi ne kapirate,zar ne!?Ne,nije to jer vam mozak sporije radi,već jer ja malo konfuzno pišem.
     Postoji jedna osoba na koju sam se ugledala,još od tinejdžerskih dana pa do relativno skoro...Kada sam želela da budem pametna,želela sam da budem kao ona.Kada sam želela da budem lepa želela sam da budem kao ona.Kada sam želela da budem zgodna želela sam da budem kao ona.Želela sam njenu kosu,rečitost i smisao za humor...Skoro sam shvatila da sam sve to već i imala(ali bolje),samo što nisam imala oči da to vidim...A nije ni da sam bila ljubomorna,u stvari sada shvatam da nisam,ja sam samo bila tužna što ne mogu biti tako dobra,najbolja,kao ona...
    Ta ista savršena osoba,nema ni jednu fotkicu na fejsu na kojoj nije maksimalno sredjena,našminkana...a poza do jaja...lajkova 128,i komentara 354 na račun toga kako je lepa,savršena...i njeni kao skromni odgovori pa hvala,oh zar zaista...U početku i ja sam bila jedna od tih sa komentarima...ali dosadilo mi...Poenta,shvatila sam da se ta osoba,sve vreme osećala ugroženo od strane mene,pa je zbog toga težila da meni nabije komplekse pokazujući kako je ona dobra u svemu.Zato,kada sledeći put budete tužni zato što je neko bolji od vas,zapitajte se,zbog čega je taj neko bolji od vas...Jer,stvari koje ja imam,a ona savršena,nema su solidan brak,prirodno frćkava kosa,prodoran pogled,bujne grudi,izvajane noge,solidne jagodice,oštar um,ozloglačen smisao za humor,malo čelo,tanke prste kao pijanista,prodoran glas,tanak vrat,nežnu kožu,negovano lice,lepe prirodne obrve,talenat za slikanje,igranje i pisanje,4 dobra,prava prijatelja...mogu ovako do sutra...ta savršena osoba nema ništa od toga...NIŠTA!(nikad neće ni imati,zbog poremećenog sistema vrednosti)
      Zato ne dozvolite sebi da mislite da je neko bolji od vas i da vi ne valjate.Nikako nemojte se gledati u ogledalo i plakati što niste lepi kao neka tamo Savršena.Budite srećni,jer vi ste još lepši!!!Osećajte se dobro u svojoj koži,cenite sebe,pa će vas i drugi ceniti...Budite pametni za sebe,i svaku priliku iskoristite.Ona Savršena ima samo dobru šminku i gleda američkog top modela pa zna da pozira i zauzme laskav ugao.To što vi ne sređujete svoje profilne slike u fotošopu,vaš je plus,jer vi se ne krijete ni od koga,već hrabro pokazujete svoje lice.I to što nemate kilogram paštete (pudera) na svom licu,govori puno o vama.Dobri ljudi poštovaće i vaše mane,a za one loše vas baš briga...Uostalom, ko je dovoljno stručan da može da kaže ko je lep,a ko nije?Svi smo mi savršeni na naš savršen način.Fora je u stavu...uvek bila i ostaće.Ukoliko budete imali samopouzdanja i lepo mišljenje o sebi takvu energiju ćete preneti i na druge ljude.Ova savršena je pravi primer.Ona je, kako moj ćale kaže, nabeđena lepotica.Nije rasna lepotica(užasan izraz,znam),a misli da je to i zato svi oko nje misle da je najlepša...NABEĐENA...hahaha
Ljubi vas i pozdravlja vaša Šoljica XOXO
PS.Ukoliko vam se dopada tekst slobodno lajkujte moju facebook stranicu,Sholjica87,jer ću tamo izbacivati sve naredne tekstove,pa ćete biti obavešteni o svakom novom...a i o svemu ostalom što pišem na drugom blogu,a možete lajkovati i zato što me volite,ili zato što podržavate moje slikanje,pisanje ili bar pokušaje istih... :D

Anina priča o lažima

Nekad nisam sigurna šta znači reč voleti.Zar je moguće da voliš i mrziš u isto vreme?Ko voli čisto i iskreno,bez granice?Samo otac i mati?Volim i ja.Volim ceo svet bez granice i svima praštam svakakve gluposti i brzo izvetre svadje.Ali čemu to???Čemu jebeno praštanje ljudima u krug?Dozvoljavam da me gaze,prave glupavom budalom.Niko nikada neće shvatiti tokove mojih misli,čak me ni onaj što me rodio ne razume.Rodjena sam pogrešna.Izgleda da previše očekujem od ljudi.Očekujem da me vole ovako pogrešnu i sakatih misli.Očekujem da me vole kao što ja njih volim.A niko ne voli kao ja.Uvek su mi drugi bili preči,uvek tudje mišljenje bitno,uvek glumila osmehe da druge ljude ne opterećujem svojim problemima.Jastuk mi se od suza ubudjao.Obična sam plačipička,znam.Pa kažem ja da sam pogrešna,takva rodjena,grbava i čudnog razmišljanja.Uvek se osećam usamljeno.Čak i kada sam u društvu.Kao da me samoća prati umesto senke.Opet kažem to je zato što nisam baš čista u glavi.Još kao dete sam naučila da lažem,jer sam shvatila da ljudi ne podnose iskrenost i istinu.Čak i rodjena majka ne može više da razgovara samnom duže od 4 minuta.Jer se previše opustim,popusti štit satkan od laži i onda počnem da govorim istinu.I naravno povredim je.Jer i ona,moja majka,samo je čovek,i istina je boli.Pa joj je najlakše da se naljuti i glumi povredjenu stranu.Teško je stalno lagati.Laži su težak teret za onog koji uopšte ne želi da laže,ali mora da bi se uklopio u ono što ljudi očekuju.Ne postoji ni jedna jedina osoba sa kojom sam ikada mogla iskreno da razgovaram.Jer moje šale i razmišljanja ne ulaze u sklop razmišljanja ljudi oko mene.Toliko sam gušila svoju pravu mene da sam i zaboravila kako izgledam.Kada već govorim o lažima,mislim da sam samu sebe najviše i lagala.Zavaravala samu sebe da nešto ne mogu,i zbog toga od svega odustajala.Šta god da sam započela,nisam ga završila.Jer to sam ja,kukavica i budala koja ima ozbiljan problem sa upornošću...